Druženje u inostranstvu – mit ili stvarnost?

Druzenje

Preseljenje u novu sredinu koja se poprilicno razlikuje od one na koju smo navikli za vecinu predstavlja emotivni i kulturni sok. U pocetku je svaki susret sa nekim iz nasih krajeva pravi dogadjaj. Prilika da se sa nekim poprica na maternjem jeziku koji, cini mi se, svi pomalo zaboravljamo. No vremenom to interesovanje opada, zbog prevelikih obaveza i iscrpljujuceg putovanja do posla, vremena za druzenje ostaje veoma malo.

Sigurno vam se desavalo da u nekom od molova cujete nekog kako prica Srpski jezik a vi zacutite i produzite dalje, jer niste raspolozeni ili ste previse umorni za neobavezno caskanje. Ono što primecujem je da ovde opstaju prijateljstva koja su vezana za posao, tj ako vam se prijatelji nekako uklapaju u poslovni raspored. Stjuardese su u najboljoj situaciji sto se toga tice, njih je puno i cesto su u prilici da se sretnu.

Za nas ostale situacija je malo komplikovanija… a trebalo bi nekako prekratiti leto kada su nam opcije za zabavu prepun trzni centar, kuca ili przenje na 45 stepeni. Tako nastaju povremene zurke ili facebook grupe i web site-ovi. No nazalost cini mi se da ni to bas ne donosi neke rezlutate. Ako pogledam moje okruzenje, od 20ak ljudi koje znam mozda je samo dvoje troje uclanjeno u grupu na facebooku iako su najverovatnije culi za nju. Koliko god zelimo da se druzimo isto toliko ne volimo da neko zadire u nasu privatnost i naravno nema se vremena…

Izvor: serbsindubai.com (linkovati ovu adresu linkom: http://serbsindubai.com/#/blog/4539954252)

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top